25. децембра 2018.

„Novogodišnja čestitka“ iz doma porodice Potić

Trenuci kada godina polako dolazi do kraja, i kada se praznična euforija sve više približava, predstavljaju najbolje vreme za posećivanje i pomoć socijalno ugroženim porodicama, jer simbolično mnogim porodicama božićni i novogodišnji praznici predstavljaju idealnu priliku za novi početak. Ako imamo u vidu da u tom novom početku učestvuju i donatori humanitarne organizacije „Srbi za Srbe“, onda možemo biti spokojni i sigurni da će doći do velikih i pozitivnih promena!

Ova radosna misao, pomešala mi se sa dobrim raspoloženjem, jer su hladni decembarski dani, i po koja pahulja snega ukazivali da ćemo ove praznike proslaviti uz idiličnu zimsku atmosferu, onakvu kakvu sigurno pamtimo iz našeg najranijeg perioda, kada smo se porodično okupljali ispred kamina, slušali razgovore starijih i bezbrižno uživali u svim čarima praznika. Kupljeni materijal za natkrivanje potpornog zida

Na žalost, nekoliko desetina hiljada srpske dece danas nemaju mogućnost da stvore ovakve uspomene, jer žive u veoma teškim uslovima. Naravno, ovo saznanje ne dopušta nam da budemo pesimisti i klonemo duhom, već da zajedničkim snagama pomognemo što više porodica, kako bismo ovu brojku smanjili dok jednog dana ne pomognemo svakom ugroženom srpskom detetu – što je i konačni cilj naše humanitarne organizacije. Ovoga puta, korak ka tom cilju napravili smo pomažući šestočlanu porodicu Potić, iz Pirota. Pomoć se sastojala u vidu centrifuge za pranje tepiha, mašine za dubinsko pranje kao i materijala za potporni zid i njegovo natkrivanje. Ukupno, za ovu akciju utrošeno je 416.863 dinara. Potporni zid

Novootvorena deonica puta prema Pirotu, omogućila nam je da bez većih problema stignemo u jedan od centralnih gradova jugoistočne Srbije. Pošto nam je ovo druga poseta, lako smo pronašli kuću porodice Potić. Nije prošlo ni nekoliko sekundi od ulaska u dvorište, kada sam začuo glas male Lane (7 godina), sa kojom sam ostvario najbolji kontakt u našoj prvoj poseti, koja je praveći se da joj ne prija moj ponovni dolazak, uzviknula mršteći se – „Opet ti?“. Smešeći se, odgovorio sam joj da nije imala sreće, i da će morati da me istrpi i ovaj put. Nakon nje, pojavila se starija ćerka Sofija (13) koja nas je, držeći svog kućnog ljubimca, ljubazno sa osmehom pozvala da uđemo unutra. Centrifuga za pranje tepiha

Još na ulazu, sačekao nas je dobro poznati zvuk „raspevanih“ kanarinaca, jer je jedan od hobija oca Slobodana uzgoj i priprema kanarinaca za takmičenje, u čemu je koliko vidimo, po broju pehara i diploma koje se nalaze u hodniku, veoma uspešan. U tom trenutku, pojavili su se i domaćini, otac Slobodan i majka Sanja, u vidno pozitivnom raspoloženju, sa kojima smo se pozdravili i ušli u dnevnu sobu, gde su nas dočekale i najstarija Andrijana (18), kao i najmlađa Milica (4). Da, dobro ste pročitali, porodicu Potić Gospod je nagradio ženskom decom, za sada su došli do broja pet, a pošto se jedna ćerka udala, u domu Potića ostalo ih je četiri. Čim smo seli za sto, primetio sam radnu svesku i flomastere koje sam pretpostavljao da pripadaju Lani, što mi je ona nekoliko sekundi kasnije to i potvrdila, žaleći se kako sam je poremetio u pisanju domaćeg zadatka i da zbog mene neće stići da uradi na vreme jer uskoro ide u školu. Nakon opšteg smeha koji je izazvao ovaj Lanin odgovor, počeli smo da pričamo sa domaćinima o tome šta se sve promenilo od naše prve posete. Ono što sam već i sam mogao da primetim, da je za razliku od prvog puta, kada su na zidovima bili primetni krugovi vlage i buđi, sve bilo potpuno suvo i soba je konačno bila uslovna za život. Potićima se problem sa vlagom javljao svaki put kada bi padala kiša, jer se iza njihove kuće nalazi zemljana uzbrdica sa koje se obrušavala voda pravo na njihovu kuću. Za rešenje ovog problema, naša organizacija obezbedila im je materijal za izgradnju i natkrivanje potpornog zida, pa su Potići „radnom akcijom“ zajedno sa prijateljima i porodicom izgradili zid, dok će natkrivanje biti završeno u narednim danima. Mašina za dubinsko pranje

Takođe, s obzirom da su Potići tokom naše prve posete zbog finansijske situacije, jer je otac Slobodan invalid u penziji a majka Sanja ne može da nađe posao, odlučili da sami pokrenu porodičan biznis – perionicu tepiha, naša organizacija obezbedila im je centrifugu za pranje tepiha kao i mašinu za dubinsko pranje, pa su Potići dobili sve uslove da od proleće otvore perionicu, čime bi značajno povećali svoje mesečne prihode, i time omogućili svojim ćerkama jedno lepo i bezbrižno detinjstvo. Kupljeni materijal za natkrivanje potpornog zida

Pričajući oduševljeno o daljim planovima, na koji način će krenuti sa radom na proleće, majka Sanja pohvalila nam se da je već išla na obuku za korišćenje ovih mašina, i da jedva čeka da posao krene, jer kako kaže, u Pirotu za sada postoje samo dve perionice koje imaju ovakve centrifuge za pranje tepiha, koje zbog obima posla, ne mogu da postignu da operu tepihe svima, pa su sigurni da će zbog toga i njima posao krenuti dobro.

Uz kafu i čaj, nastavljamo sa pričom, dok sve devojčice pomažu sestri Lani da završi domaći, jer joj ponestaje vremena, uskoro će zajedno sa Sofijom koja je ista smena kao ona, krenuti u školu – a mi koristimo poslednje trenutke kada je cela porodica na okupu, da se ispred novogodišnjih ukrasa slikamo, i pošaljemo jednu veselu „novogodišnju čestitku“ svim našim donatorima, koja će siguran sam dati podstrek da nastave sa svojim donacijama u ovogodišnjoj Božićnoj akciji, koja još uvek traje i u kojoj imamo za cilj da napravimo na desetine ovakvih novogodišnjih i božićnih čestitki širom Balkana! Polako se bližio kraj naše posete, pa majka Sanja koristi priliku da nam spakuje nekoliko tegli njihovog domaćeg xema, na koji je, veoma ponasna jer je od branja voća do pravljenja imala pomoć svih ćerki. Na kraju, natovareni ovim „slatkim poklonima“ pozdravljamo se sa Potićima, dok mi Lana kolutajući očima govori da je dobro što sam konačno rešio da idem, i da me je jedva istrpela ovog puta.

Dok smo izlazili iz dvorišta, majka Sanja me je zaustavila i sa velikim optimizmom u očima rekla: „Daće Bog da nam ovo krene kako treba, da sutra i mi možemo da postanemo donatori vaše organizacije i time pomognemo drugima!“

Ulazeći u auto, nasmejan i srećan zbog ovakvih reči, shvatio sam da sve više ljudi razume ideju naše organizacije „Srbi za Srbe“, i da „lanac dobročinstva“ koji zajedno sa mnogim drugim organizacijama uspešno širimo, počinje da daje rezultata – pokazujući šta se sve može, kada se Srbi slože!
Računi i potvrde od finansirane pomoći

Povezane vesti

Komentari