30. септембра 2019.

U velikoj akciji na području Severne Makedonije pomognuto osam porodica

Članovi Humanitarne organizacije Srbi za Srbe sredinom septembra, posetili su i pomogli ugrožene porodice na prostoru Severne Makedonije. Pomoć je obezbeđena za osam porodica na prostoru Starog Nagoričana, Kučevišta i Valandova. Ukupna vrednost pomoći iznosi 2.587 evra. Veliku logističku podršku u ovoj akciji, kao i mnogo puta pre toga, pružili su nam naši saradnici i prijatelji iz Kulturno-informativnog centra Srba u Republici Severnoj Makedoniji – SPONA. Pre obilaska porodica, iskoristili smo priliku da obiđemo spomen-obeležje na brdu Zebrnjak. Monumentalno i trijumfalno spomen obeležje podignuto je u slavu i čast poginulim srpskim vojnicima tokom Kumanovske bitke u Prvom balkanskom ratu 1912. godine. Srpska vojska je pobedila tursku vojsku i time označila početak oslobođenja Jugoistočne Evrope od Osmanskog carstva. Spomen-obeležje bilo je najmonumentalniji vojni memorijal na prostorima središnjeg Balkana. Spomenik je podignut 1937. godine na lokalitetu samog bojišta. Spomenik su porušile bugarske snage na samom početku Drugog svetskog rata. Stručnjaci Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture – Beograd 1985. godine realizovali su projekat zaštite objekta na Zebrnjaku u zatečenom stanju. Ministarstvo rada i socijalne politike i Ambasada Republike Srbije u Severnoj Makedoniji preduzeli su određene korake u zaštiti ovog izuzetnog spomenika kulture time što su obezbedile stalnog čuvara. Prva porodica koju smo pomogli, bila je porodica Pavlović koja živi u Nikuljanu, opština Staro Nagoričane. Otac Dragan i majka Jelena zajedno sa svojom decom Helenom (3) i tek rođenom Nikolinom žive veoma skromno. Pored poljoprivrede kojom se bave, otac radi ugrađivanje PVC stolarije za jednu lokalnu firmu, dok je Jelena domaćica. Porodici Nikolić obezbedili smo veš mašinu u vrednosti od 210 evra.

Veš mašina nam je stigla u pravom trenutku. Ona prethodna, koja je bila stara, prestala je da radi pre nekoliko meseci, što nam je veoma teško palo jer se moja supruga porodila u tom periodu. Ova pomoć će olakšati posao mojoj ženi, jer neće morati da pere veš na ruke – rekao nam je otac Dragan.
Druga porodica koju smo posetili i pomogli, bila je porodica Spasić iz Starog Nagoričana. Samohrani otac Slađan i njegovo četvoro dece – Emilija (22), Darko (19), Hristijan (18) i Goran (15) od naše organizacije dobili su frižider i električni šporet u vrednosti od 413 evra. Porodica se bavi poljoprivredom, plaćaju zakup za dva hektara zemlje koje obrađuju. Čuvaju tri krave, kokoške i ostalu sitnu živinu. Komšije kažu da je otac Slađan vredan čovek koji ne prestaje da se bori za svoju decu.

Žena nas je napustila kada je Goran imao svega osam meseci. Od tog trenutka sam i otac i majka. Živimo jako teško, ali moramo da se borimo, nemamo drugi izbor... Hvala vam puno što ste nas se setili i što ste nam pomogli – rekao nam je otac Slađan.
Nakon obilaska porodice Spasić, izdvojili smo vreme da obiđemo jednu napuštenu crkvu za koju ni mnogi stanovnici Starog Nagoričana ne znaju da postoji. Udaljena nekoliko stotina metara od puta, na uzvišenju koje je prikriveno gustim rastinjem nalazi se Crkva svetog Đorđa. O ovoj svetinji se malo zna, i još uvek se ne zna ko je bio njen ktitor. Ipak, ono što smo zatekli u ovoj napuštenoj crkvi, ostavilo je sve prisutne bez daha. Treća porodica koju smo pomogli, bila je porodica Simonović iz Starog Nagoričana. Porodica Simonović broji četiri člana – otac Dragan, majka Valentina i deca Klaudija (13) i Marko (6). Simonovićima su uručene pločice za kupatilo, vc šolja, bojler i umivaonik. Vrednost pomoći iznosi 527 evra.

Pratimo vas na društvenim mrežama, nismo ni sanjali da ćete doći i do nas. Mi, hvala Bogu, ne živimo toliko loše, ali se ne može reći ni da živimo dobro. Radim u jednoj prodavnici obuće, muž takođe radi s vremena na vreme, čuvamo kokoške, a što se tiče zemlje, nažalost ona je ovde neplodna, sve smo pokušali, ali ništa nije uspevalo na njoj. Ova pomoć je veliki podstrek da nastavimo da sređujemo našu kuću, hvala svim vašim donatorima – rekla nam je majka Valentina.
Nakon obilaska porodice Simonović, uputili smo se ka Hramu svetog Đorđa koji se nalazi u Starom Nagoričanu. Na tom mestu, prvobitnu crkvu iz 1071. godine, prema zapisima, podigao je vizantijski car Roman IV Diogen. Srpski kralj Milutin tu crkvu je uz brojne svoje zadužbine obnovio 1313. godine, u slavu svoje velike pobede nad Turcima. Crkvu svetog Đorđa u Starom Nagoričanu zidali su isti majstori koji su za kralja Milutina na staroj osnovi podigli i novu crkvu Bogorodice LJeviške u Prizrenu. U neprocenjivo kulturno blago svakako spadaju izuzetno vredne prestone ikone u ovom hramu rađene specifičnom „al freskoˮ tehnikom direktno na malteru. Po tome je jedinstvena među srpskim crkvama. Freske u crkvi, kao i većinu ostalih hramova – zadužbina  kralja Milutina – izveli su dvorski majstori Mihajlo i Evtihije, i to su njihovi najbolji radovi. Slične su onima koje se mogu videti u Gračanici i Bogorodici LJeviškoj. Četvrta porodica koju smo obišli i pomogli, bila je porodica Stamenković iz Starog Nagoričana. Boban i Mitra zajedničkim snagama trude se da odgajaju svoju decu – Martinu (19) i Milana (17). Humanitarna organizacija Srbi za Srbe donirala im je šporet na drva i frižider u vrednosti od 394 evra.

Živimo veoma loše jer muž i ja ne možemo da nađemo posao. Uglavnom se bavimo poljoprivredom. Imamo dva hektara zemlje, ali je zemlja veoma neplodna, tako da nam slabo uspeva bilo šta što zasadimo. Čuvamo desetak ovaca, patke, šotke i ostalu živinu, tako da nismo gladni. Zahvaljujemo vam se što ste došli i pomogli nam, pomoć će nam veoma značiti – rekla nam je majka Mitra.
Peta, ujedno i poslednja porodica iz opštine Staro Nagoričane, bila je porodica Stamenković. Ovu veoma radnu i vrednu porodicu čine Goran i Tanja i njihovo troje dece – Lana (8), Lina (8) i Luka (5). Porodici Stamenković uručili smo električni šporet i frižider u vrednosti od 413 evra. Goran i Tanja rade u opštini, ali i pored toga veoma su vredni. Imaju tri hektara zemlje, a pre nekoliko meseci digli su kredit kako bi kupili potrebnu mehanizaciju za povećanje obima posla i većih prinosa.

Žena i ja se trudimo da deci obezbedimo sve što je potrebno kako bi imala srećno detinjstvo. Mnogo nam znači što ste došli i pomogli nam jer nas to motiviše da nastavimo da se borimo – rekao nam je otac Goran.
Nakon okončane isporuke pomoći porodicama u Starom Nagoričanu, obilazimo Kumanovo. Domaćin restorana Doma imao je veliku želju da nas ugosti. Ručak dobrodošlice organizovan je, kako kaže, kao zahvalnost organizaciji Srbi za Srbe za sve što radi za srpski narod i ugrožene porodice. Šesta pomognuta porodica, i poslednja koju smo obišli prvoga dana naše akcije u Severnoj Makedoniji, bila je porodica Ačković iz Kučevišta u Skopskoj Crnoj Gori. Ačkovići su naši stari poznanici, pre dve godine smo ih pomogli sa veš mašinom. Ovoga puta, za oca Bobija, majku Irenu i decu – Mateja  (8), Jelenu (7) i Stefana (6), obezbedili smo električni šporet. Vrednost pomoći iznosi 210 evra.

Drago nam je što ste nas se ponovo setili i pomogli. Veš mašina nas i dalje dobro služi, tako da smo srećni što smo od vaše organizacije dobili i šporet. Teško živimo, mnogo stvari nam fali, tako da nam je svaka pomoć dobrodošla – govori nam majka Irena.
Priliku da budemo u Kučevištu iskoristili smo da obiđemo drevnu svetinju Crkvu svetog Spasa. Kako je zapisano u starostavnim papirima, u teškim danima pod otomanskim jarmom 1501. godine dobila je i skrivenu kapelu posvećenu svetom Nikoli. Kapela je, praktično bila „crkvica iznad crkve”, sa tajnim, unutrašnjim, sada spoljnim prilaznim stepenicama. Crkva je 1984. godine ponovo stradala, u ko zna kojem po redu – velikom požaru. Tada je, pored priprate, izgorela i vrlo bogata arhiva, sa matičnim knjigama itekako značajnim za pravoslavni živalj ovih krajeva Severne Makedonije. U vatrenoj stihiji je sa tim arhivskim i drugim knjigama nepovratno otišao u dim i značajan trag srpskih korena na ovim prostorima. Drugi dan akcije uputili smo se ka opštini Valandovo, odnosno, selu Josifovu gde smo posetili i pomogli još dve porodice. Do Balkanskih ratova, Josifovo je bilo tursko selo Kalučkovo. Posle ratova, Turci su se iselili, a na toj teritoriji formirano je srpsko kolonističko naselje Karađorđevac, naseljeno uglavnom Srbima iz Dalmacije, Like, Crne Gore i Hercegovine. Posle rata, u socijalističkom periodu selo dobija današnje ime po komunističkom narodnom heroju Josifu Josifovskom. Sedma porodica koju smo pomogli, bila je porodica Knežević. Majka Tanja i otac Mile u skromnim uslovima odgajaju svoje dvoje dece – Živka (13) i Pepitu (5). Porodica uglavnom živi od poljoprivrede, imaju dva hektara zemlje. Za Kneževiće smo obezbedili električni šporet. Vrednost pomoći iznosi 210 evra.

Drago nam je da postoji organizacija koja se brine o Srbima koji žive na samom jugu Severne Makedonije. Zahvaljujemo vam se na pomoći, stari šporet gotovo da nije u funkciji, tako da nam ova pomoć znači – govori nam otac Mile.
Osma, poslednja porodica u ovoj akciji, bila je, takođe, porodica Knežević. Porodicu Knežević čine: otac Nenad, majka Snežana i devojčice Sara (14) i Jelena (11). Kneževićima smo obezbedili veš mašinu. Vrednost pomoći iznosi 210 evra.

Sestra i ja smo srećne što ćemo imati novu veš mašinu. Hvala vam – rekla nam je Sara.
Nakon završene akcije, uputili smo se ka obližnjem Udovu. U Valandovskoj kotlini, na levoj obali Vardara, pored magistralnog puta Skoplje-Solun sa leve strane nalazi se spomen-kapela i kosturnica. Valandovski pokolj zbio se na Veliki petak 2. aprila 1915. godine. Po ponoći, pod vođstvom oficira i vojvoda, Bugari su prešli srpsko-bugarsku granicu i opkolili sve karaule i pogranične straže, nakon čega su napali i okolna sela. Prema dostupnim podacima u borbama na Veliki petak, od ukupno četristo pedeset srpskih vojnika poginuo je dvesta šezdeset jedan. Spomen-kosturnica završena je 1936. Pored vojnika poginulih na Veliki petak, tu su položene i kosti dve hiljade njihovih ratnih drugova poginulih na jugu Makedonije, u opštinama Đevđelija, Dojran, Strumica i Negotino. Na kraju, vraćajući se ka Srbiji posetili smo malo selo Čelopek, čuveno po Bici na Čelopeku, kada su se srpski četnici, predvođeni vojvodama Savatijem Miloševićem, Đorđem Ristićem Skopljančetom i čiča Pavlom Mladenovićem, suprostavili Turcima i Albancima iz okolnih sela 1905. godine. Borba na Čelopeku bila je prva velika pobeda srpskih četnika nad turskom vojskom i arnautskim bašibozukom. Danas se u Čelopeku nalazi gotovo zaboravljena spomen-kosturnica, gde su sahranjeni posmrtni ostaci dvadeset pet srpskih četnika poginulih u borbama oko Čelopeka. Poklonivši se kostima onih koji su hrabro pali za slobodu, akcija u Severnoj Makedoniji zvanično je završena. Humanitarna organizacija Srbi za Srbe zahvaljuje se svim donatorima koji su učestvovali u ovoj akciji. Do kraja godine ostala su još tri meseca i još nekoliko desetina porodica kojima je potrebna naša pomoć, pa vas pozivamo da nastavite da podržavate naš rad i priključite se našim akcijama.
Računi i potvrde od finansirane pomoći

Povezane vesti

Komentari