25. јуна 2019.

U kući od blata i kamena, bez vode, u jednoj sobi i dva kreveta, šestorica dečaka iz porodice Todorović sanjaju bolje uslove za život

Četrnaest kilometara od Kuršumlije i dva kilometara od centra sela, krivudavom stazom kroz šumu, tamo gde se i telefonski signal gubi, živi porodica Todorović iz sela Retkocer. Porodica Todorović je uz porodicu Veličković koju smo pre toga posetili, jedina mnogočlana porodica u Retkoceru, u kome živi tek nešto više od stotinu duša. Za razliku od Veličkovića gde je situacija osam prema dva u korist devojčica, kod Todorovića apsolutnu pobedu odnose dečaci. Krenuvši redom, najstariji je Boban (9), zatim Zoran (8), Dušan (7), Aleksandar (6), Stefan (3) i Srđan (2).

Bio sam star momak, skoro da sam napunio četrdesetu godinu kada je u moj život ušla Dragana, a naša ljubav je za devet godina krunisana sa šestoricom mališana – započinje svoju priču otac Momir.
„Za hranu ću uvek da se snađem, ali kuća...“

Nažalost, kući nismo morali ni da se približimo da bismo videli u koliko je lošem stanju. Stara preko sedamdeset godina, građena od kamena i blata, nije mogla da odoli zubu vremena, tako da je danas gotovo neuslovna za život, i pravo je čudo kako porodica Todorović opstaje u ovakvim uslovima.

Najveći problem nam je kuća. Kao što vidite u jako je lošem stanju. Živimo praktično u ovoj jednoj sobi i nemamo uslova da je renoviramo ili da sagradimo drugu. Pre dve godine imao sam nesreću, kada sam pao sa traktora, pa sam povredio ruku i stomak. Donekle sam se oporavio od toga, i želeo bih da radim, ali za sada radim samo sezonske poslove, niko ne želi da me zaposli, pa osim socijalne pomoći i dečijeg dodatka nemamo stabilne prihode, što nije dovoljno da sredimo naš dom – nastavlja priču vidno potišteni otac Momir.
Ipak, da nije sve tako crno kao što izgleda, ukazuju nam dečaci koji se sve vreme radnosno smeškaju i zapitkuju ko smo i odakle smo.

Najveće bogatstvo su mi sinovi. Oni su dobra deca koja mi uvek pomažu. Posebno najstariji Boban i Zoran koji pomažu u čišćenju kuće, ali i oko čuvanja mlađe braće. Složna smo porodica i sa njima mi je mnogo lakše da preprobdim teške trenutke, kojih je nažalost sve više – uključuje se majka Dragana u naš razgovor.
Nakon priloga na RTS-u od prošle godine, kako kažu, javljali su im se ljudi za pomoć, a najvredniju pomoć im je donirao bokser Goran iz Novog Sada koji im je poklonio traktor sa plugovima i ostalim priključcima. Porodica Todorović ima šest hektara zemlje, od kojih obrađuje hektar, pa im traktor dosta pomaže. Takođe, porodica čuva dve krave, od kojih se jedna otelila dan pre naše posete, što je izazvalo veliku radost u porodici. Todorovići imaju dve štale i imaju mogućnosti da čuvaju još domaćih životinja.

Škola nam je udaljena dva i po kilometara, ali nam nije teško da idemo do nje. Trenutno nas četvorica idemo u školu i vrtić koji su u istoj zgradi, drago nam je što smo svi zajedno, jer se tamo družimo sa decom iz porodice Veličković, ali i sa decom iz još jedne porodice. Najviše volimo da se podelimo u dve ekipe i igramo fudbal – govori nam najstariji sin Zoran.
Todorovići nemaju vodu u kući, pa vodu donose s obližnjeg izvora koji je daleko par stotina metara. Što se tiče pokućstva belu tehniku poseduju, i ona je u dobrom stanju, jedino imaju problema sa šporetom na kome radi samo jedna ringla.

Da bar imamo vodu u kući i kupatilo, da se i mi kao ljudi okupamo. Ovako grejemo vodu i kupamo se u koritu... To je poseban problem za decu, jer su ona još uvek mala i potrebni su im bolji uslovi za život – odgovara majka Dragana na naše pitanje da nam opiše šta joj pada najteže.
Potreseni ovim rečima, polako smo se oprostili od porodice Todorović, sa obećanjem da se uskoro ponovo vidimo, u nekom boljem raspoloženju. Naravno, da bismo ovo obećanje ispunili, kao i do sada biće nam potrebna pomoć svih donatora Humanitarne organizacije Srbi za Srbe, pa vas pozivamo da se uključite u akciju pomoći porodici Todorović!

Povezane vesti

Komentari